Matična rešetka LR , DB 10 pocinkovana
Matična rešetka – da ili ne?
Mišljenja o Hanemanovoj rešetki su podeljena, jedni pčelari smatraju da ovu rešetku ne treba koristiti, a drugi smatraju da je matična rešetka nezamenjiva u savremenom pčelarstvu. Pripadam onoj grupi pčelara koja se slaže sa upotrebom matične rešetke, ali strogo vodim računa kada je ona potrebna u košnici.
U osrednjoj pčelinjoj paši rešetka je neophodna, jer su radno raspoložene pčele aktivne, a matica tada polaže jaja po svim okvirima. Društvo sa mnogo legla troši velike količine polena i meda, a leglo zauzima dosta prostora u košnici, pa pčele nemaju gde da odlažu nektar i da ga preradjuju u med.
Ukoliko je paša slaba, tada je unos nektara mali, pa su pčele nedovoljno aktivne, a matica polaže mali broj jaja. Tada matična rešetka mije potrebna.
Matičnu rešetku ne postavljam ni kod slabijih društava koja imaju dosta slobodnog prostora u košnici.
U intenzivnoj, jakoj pčelinjoj paši, matična rešetka stvara nepotrebnu gužvu izmedju plodišta i medišta, jer je unos polena i nektara veliki. Košnici je potrebno obezbediti dovoljno prostora kako bi sabiračice imale gde odlagati nektar, a matica polagati potreban broj jaja. Potrebno je zaposliti mlade pčele i postići zadovoljavajući odnos izmedju otvorenog i zatvorenog legla, da ne bi došlo do rojenja. Treba imati u vidu da u intenzivnoj paši dolazi do osipanja pčela sabiračica, a ako mu se suzi leglo, pčelinje društvo nije sposobno za sledeću pašu. Pri intenzivnoj paši, umesto Hanemanove rešetke, u medonosnim nastavcima vršim oduzimanje jednog rama, a preostale okvire ravnomerno rasporedim. U ovom slučaju pčele nadogradjuju, produbljuju ćelije saća, a matica u duboke ćelije, skoro sigurno, neće polagati jaja. Korist od razredjenih okvira je višestruka: povećava se medišni prostor, smanjuje se broj okvira i satnih osnova, dobija se veće količina voska od nadogradjenih ćelija, Upošljavaju se mlade pčele na nadogradnji ćelija razredjenih okvira, smanjuje se broj mladih pčela na otvorenom leglu, matica smanjuje polaganje jaja u medišne nastavke, pa kod vadjenja i vrcanaja meda, manipuliše se sa manjim brojem okvira. Dokazano je da se ovom metodom smanjuje nagon za rojenjem, dobija veća količina meda i voska po pčelinjoj zajednici.
U LR košnici matična rešetka je pokretni element, što je velika prednost, jer omogućava razne manipulacije. Petnaest dana pre pošetka bagremove paše potrebno je maticu ograničiti na samo jedno plodišno telo ( nastavak ). Svo poklopljeno pčelinje leglo prenosimo iznad matične rešetke u drugi ili treći nastavak, a otvoreno leglo ostavimo ispod matične rešetke i popunimo satnim osnovama. Zatvoreno, zrelo leglo, izaći će do bagremove paše, pa će se, tako, stvoriti dovoljno prostora za odlaganje nektara. Odvojena matica, u donjem delu, ispod matične rešetke, dobila je prazan prostor kako bi nesmetano mogla razvijati leglo.
Ilija Zečević ”Beogradski pčelar” 5/2012
Рецензије
Још нема коментара.