MRAVLJA KISELINA
U pčelarstvu se koristi 85% i 60% mravlja kiselina za suzbijanje VAROE jakobsoni, dezinfekciju košnica, uništavanje krečnog legla i čuvanja saća od voskovog moljca.
Količina: u zavisnosti od koncentracije , načina primene, tipa košnice i jačine pčelinje zajednice. 85%- na kartonu, truleks krpi, poklopcu i slično, količina je do 20ml, svaki treći (najmanje peti) dan, do zatvaranja ciklusa od 21-og dana. -u isparivaču do 60 ml, uz vođenje računa da kiselina bude prisutna najmanje 21 dan. – 60%-na kartonu, truleks krpi, poklopcu i slično: 30ml svaki treći (najmanje peti) dan do zatvaranja ciklusa od 21-og dana. -u isparivaču do 100 ml. Kartoni, truleks krpe, poklopci i sl. se stavljaju na satonoši iznad legla, a isparivači između ramova. Ukoliko iz nekog razloga stavljamo kiselinu ispod legla, onda su količine najmanje dva puta veće. Period korišćenja je od proleća do jeseni, pa i u vreme medobranja, a preporučena temperatura je od 14 do 24 stepena C.
Ukoliko želite da 85% kiselinu prevedete u 60% onda mešate kiselinu i vodu u odnosu 2:1, na 2 litara kiseline 1 litar vode. Mravlja kiselina je veoma agresivna pa je obavezna upotreba zaštitnih sredstava. Ako je koristimo za uništavanje krečnog legla, postupak je isti kao iza uništavanje VAROE.
Za čuvanje voska količina nije određena, ali je bitno da je kiselinaprisutna uvek, zato se koriste poklopci u kojima se kiselina doliva po potrebi.
TIMOL
Timol je prirodni proizvod, dobija se najčešće ekstrakcijom bilja (majčina dušica), a pošto ne smeta medu, dozvoljen je i u organskom pčelarenju. Koristi se za suzbijanju VAROE, krečnog legla i NOZEMECERANE i prikupljanje propolisa.
U Evropi su registrovana dva preparata na bazi timola i to APIGARD i TIMOVAR. Mehanizam delovanja (po ispitivanjima u Nemačkoj) je da timol svojim jakim mirisom sprečava mužjaka i ženku varoe da osete medjusobne mirise i na taj način smanjuje parenje i produkciju varoe i direktno ubijanje varoe. Koristi se u kristalnom obliku ili kao alkoholni rastvor.
Kristalni oblik se koristi tako što se timol upakuje u „stari“ kavez za matice ili kutiju šibice, kristale moramo zaštititi da ih pčele ne izbace. Ovako upakovan timol se stavlja iznad legla. Količina koja se preporučuje je 0,25 do 0,5 grama po ulici pčela. Alkoholni rastvor se koristi tako što se 50%-tnim rastvorom timola natopi karton, filter papir, truleks krpa i stavi na vrhu košnice. Preporučena količina je 5-10 ml 50% timola po društvu. Postupak se ponavlja posle 10-15 dana. Za pravljenje rastvora koristi se 95% alkohol. Period korišćenja je u toku cele godine, pa i u periodu medobranja.
Preporuka je da se obavezno koristi posle bagremove paše, a naročito u periodu cvetanja lipe.U zimskom periodu sprečava i ulazak miševa u košnice. Poslednji rezultati ispitivanja na veterinarskom fakultetu u Beogradu govore da je timol efikasan i u uništavanju nozeme cerana.To je za sada jedini preparat koji uništava spore nozeme cerane. Akoholnim rastvorom se mogu i natapati papirići i zadimljavati košnice. Efekat postoji ,ali zvaničnih rezultata za sada nema.
OKSALNA KISELINA
Hemikalija koja se koristi za uništavanje VAROE i koja je u svetu dozvoljena za korišćenje i u organskom pčelarenju. Kristali oksalne kiseline sadrže dva molekule vode, pa kod pravljenja rastvora treba i ovo uzeti u obzir. Postoje dva načina primene i to: nakapavanjem ili prskanjem izadimljavanjem (sublimiranjem). Za nakapavanje se koristi rastvor oksalne kiseline u šećernom sirupu.
Rastvor se pravi tako što se 35 grama oksalne kiseline rastvori u 1 kg šećernog sirupa napravljenog od 500 gr šećera i 500gr vode. Ovakav rastvor se direktno nakapava na pčele, medicinskim špricem u količini 5-10 ml po ulici pčela. Za ulice koje nisu potpuno zaposednute treba proporcionalno smanjiti količinu. Mehanizam delovanja je taj da šećer zalepi oksalnu kiselinu za pčelu i kad naiđe varoa ona strada. Za sublimiranje se koristi aparat koji ima posudicu koja se greje i ukoju se stavlja 1 gr oksalne kiseline. Ovako pripremljena posuda se kroz leto ubacuje u košnicu, uključuje grejač, a kiselina sublimira.Period primene je novembar mesec ili drugi period kada u košnici nema legla. Oksalna kiselina se koristi samo jednom za jednu generaciju pčela. Oksalnom kiselinom se tretira kada su pčele u klubetu i kada je temperatura oko 10 stepeni ( mnogi preporučuju i niže temperature)
Oksalna kiselina je jedna od najačih organskih kiselina, štetna je pozdravlje pa se moraju koristiti zaštitna sredstva
KOBALT HLORID
U stočarstvu je poznato da mikro element KOBALT povećava plodnost kod životinja. Ovo je iskorišćeno i u pčelarstvu, pa se mikroelement KOBALT koristi za stimulaciju matice da polaže više jaja. Soli kobalta koje se koriste su KOBALT HLORID i KOBALTSULFAT. Primena daje iste rezultate, ali je kod pčelara prihvaćenKOBALT HLORID.
Kobalt hlorid je kristalnog obika i na tržištu se može naći kao kristalohidrat tj. sa sadržajem 6 molekula vode. Ovaj podatak je bitan kod pravljenja rastvora za forsiranje matice. Način korišćenja je preko hrane i to dodavanjem vodenog rastvora koji sadrži 8 grama kobalta na 1 kg vodenog rastvora. Ovaj rastvor se pravi tako što se u 1kg vode rastvori 24 grama kobalt hlorida ili 17% više kobalt sulfata. Ovako dobijeni rastvor se dodaje u količini 1ml na 1 kg sirupa ili pogače. Ove količine obezbeđuju da sirup ili pogača sadrže 8 mg kobalta po kg.
Period davanja kobalta je : kod davanja druge pogače, kod stimulativnog prihranjivanja i kod prihrane rojeva. Efekat dodavanja mikroelementa kobalta je povećanje legla za 20% ili uz dodavanje B vitamina (kvasac) povećanje legla je do 30%. Mere zaštite pčelara nisu potrebne jer kobaltove soli u ovim količinama nisu štetne po zdravlje niti agresivne. Rastvor kobalt hlorida se sreće pod nazivom FORSIRMAT, FORSAPIN itd
LUGOLOV RASTVOR – NOZECID KALIJUM JODID + JOD
Za uništavanje NOZEME apis u pčelarstvu se koristi vodeni rastvorkoji sdrži KALIJUM JODID i JOD, u trgovinama poznat podimenima LUGOLOV RSTVOR, NOZECID ili samo JOD. Prirodni preparat pa je dozvoljen za upotrebu i u biološkom pčelarenju. Problemi sa nozemom apis nastaju u zimskim uslovima kada je period neizletanja pčela na pročisni let dug, a pored toga i med koji je ostao za zimu potiče od cvetova koji daju dosta polena ili teških ostataka. Napominjem da su spore nozema apis uvek prisutne ukošnici, ali od uslova i jačine društva zavisi da li će praviti probleme u košnici. Jedna od hemikalija koja ubija spore nozeme je KALIJUM JODID.On u kombinaciji sa JODOM daje preparat koji daje dobre rezultate u borbi protiv nozeme apis
Pogrešno je ubeđenje da je jod taj koji ubija spore nozeme apis. Za korišćenje u pčelarstvu kvalitet hemikalija mora biti farmaceutski ili prehrambeni. Količine koje se rastvaraju u vodi su 20 do 40 grama kalijum jodidai 20 do 25 grama joda na litar rastvora. Od rastvorenih količina kalijum jodida zavisi i količina rastvora koja se dodaje hrani. Ako je rastvor napravljen sa 40 gr kalijum jodida onda se pogači ili sirupu daju sledeće količine: Za preventivu 2 ml rastvora na 1 kg pogače ili sirupa. Za lečenje 4 ml na 1 kg sirupa i to pet puta na svakih pet dana popola kilograma sirupa, znači svakoj zajednici po 2,5 kg sirupa. Ukoliko rastvor sadrži manje kalijum jodida, onda se količine proporcoionalno povećavaju.
Posle završenog lečenja maticu obavezno zameniti. Pored ovoga, lugolov rastvor se koristi i za dezinfekciju košnica pri pregledu, dezinfekciju alata posle pregleda svake košnice i dodaje se u pojilicama na pčelinjaku Lugolov rastvor nije štetan po zdravlje pa se ne koriste zaštitna sredstva
UROTROPIN – HEKSAMETILENTETRAMIN
Pored kalijum jodida, jedina hemikalija koja ubija spore nozeme apis je UROTROPIN, koji se u prodaji nalazi u obliku belog praha sa intenzivnim mirisom urina. Koršćenje urotropina daje dobre rezultate, a način primene je kroz hranu za prihranjivanje. Količina koja se dodaje je 1 gram urotropina na 1 kg sirupa ili pogače. Kod pripreme pogače treba biti obazriv, pogače moraju biti sveže, jer se dugim stajanjem, u prisustvu vlage, urotropin razgrađuje, a kao produkt se stvara formalin, koji je otrovan za pčele. Izprethodnog razloga je preporuka da se urotropin daje samo preko sirupa za stimulativno prihranjivanje.
VINSKA KISELINA
Proizvod koji je poznat u prehrambenoj industriji kao konzervans za sokove. Proizvod je kristalnog oblika, a dobija se od vinskog kamena i sintetički. U pčelarstvu se koristi za inverziju šećera kod pripreme pogača.Količina koja se dodaje je 1 gr na kilogram pogače, a inverzija traje dve do tri nedelje. Zaštitna sredstva nisu potrebna, jer proizvod nije štetan nitia gresivan.
Koristi i u proizvodnji ratluka kao sredstvo za inverziju šećera
ASKORBINSKA KISELINA VITAMIN C
Proizvod koji se u pčelarstvu koristi za jačanje imuniteta pčela. Uprodaji se sreće kao zamena za prirodni vitamin C, pa ga kao takvog koriste prehrambena i farmaceutska industrija. Način na koji se koristi u pčelarstvu je preko hrane, a dodaje se u sirup i u pogaču. Količina koja se preporučujeje 1 do 2 grama na kg sirupa ili pogače. Mnogi autori raznih tekstova u časopisima, tvrde da je limontus C vitamin, što je sasvim pogrečno. Pri korišćenju askorbinske kiseline nisu potrebna zaštitna sredstva
ŽIVA SODA – NATRIJUM HIDROKSID
Hemikalija koja se koristi za različite namene, a svima je poznata kao veoma agresivna, štetna i opasna materija. U trgovinama se sreće u čvrstom stanju kao ljuspice ili granule ili kao 40% rastvor. Natrijum hidroksid se u stočarstvu koristi kao 2% rastvor za dezinfekciju prostora, ulaza itd, kao i sredstvo za sprečavanje širenja zaraza. U pčelarstvu se koristi 2% rasvor za dezinfekciju ramova, praznih delova košnica i dezinfekciju zemljišta na kojima se nalaze pčelinjaci. Priprema rastvora se vrši tako što se 200 grama natrijumhidroksida rastvori u 10 litara hladne vode. U toku rastvaranjatemperatura rastvora će se povećati. Prilikom rasvaranja i korišćenja, obavezne su naočare, rukavice ičizme, jer je natrijum hidroksid veoma agresivan.
MLEČNA KISELINA
Jedna od hemikalija koja se prerporučuje u organskom i tradicionalnom pčelarenju. Na tržištu se sreće kao 60 do 80% rastvor, ređe 100%. Za uništavanje VAROE se koristi rastvor koji sadrži 15 ml mlečne kiseline 80%-tne na 1 kg sirupa. Rastvorom se pčele direktno prskaju-fajtaju. Ne postoje precizni podaci o količini rastvora po košnici. Negativna strana je visoka cena mlečne kiseline
MITAK – AMITRAZ
Preparat koji je najviše korišćen u zaštiti pčela od VAROE jerastvor amitraza u ksilolu, a sreće se pod različitim nazivima.Osnovna sirovina je amitraz i to u količini 200 gr na 1 litar rastvora. Način korišćenja je zadimljavanje i prskanje vodenim rastvorom.Za zadimljavanje je količina 3-4 kapi na listić koji se pali i stavlja na dnu kočnice, ili topom po recepturi proizvođača topova.
Zadimljavanjese vrši svakih 5 do sedam dana, dok se ne zatvori ciklus od 21-og dana.Kod dimljenja poželjno je zatvoriti leta dok ne sagore listići. Ako je varoa prisutna u velikom broju (da se vidi na pčelama u velikom broju) onda se pčele prskaju vodenim rastvorom koji sadrži 2 ml mitaka na 1 litar vode. Prskanje je dovoljno obaviti jedanput, a zatim produžiti zadimljavanje.
Treba izbegavati udisanje pare i dima mitaka
Alkohol 96% -Etanol
To je bezbojna i bistra tečnost, specifičnog mirisa i ukusa koja se efikasno koristi za dezinfekciju kosnica, ramova i pribora. Etanol je lako isparljiva ali i zapaljiva supstanca te potrebna posebna opreznost prilikom rada. Vrlo je rastvorljiv u vodi, i to u svim odnosima.
Osim za dezinfekciju, koristi se i za otapanje propolisa i to tako sto se odmerena količina usitnjenog propolisa stavi u staklenu bocu i prelije 96% alkoholom, drži se 7 – 10 dana na sobnoj temperaturi, uz povremeno mućkanje. Nakon toga vremena rastvor se procedi kroz duplu gazu.
Da bi se pripremio 10% alkoholni rastvor propolisa u 1 litar 96% alkohola treba dodati 150 – 200 grama usitnjenog propolisa, zavisno od kvaliteta propolisa.
Za 15% rastvor koristi se 250 – 300 grama propolisa, a za 20% rastvor 350 – 400 grama propolisa na litar 96% alkohola.
Da bi se propolis bez teškoća usitnio, treba ga uveče staviti u friz i sutradan ga izmrviti dok je krt.
Izvori :
VIDEN MOMČILOVIĆ, dipl.ing.tehnologije – KORIŠĆENJE HEMIKALIJA U PČELARSTVU
Slavomir Popović „Polen – perga; propolis“, Beograd, 2006